петак, 04. децембар 2015.



Frenk J. Majls  ANDERGRAUND STRIP

 Kako je nastao Andergraund strip i kakvu je ulogu imala nezavisna kontrakulturna štampa  i male izdavačke kuće u oblikovanju poetike Andergraund stripa, poput Berkely barb-a, L.A. Free press-a, Rip of Press-a, Print Mint-a, Krupp Comic Works-a, Apex Novelty-a.
U ovom antologijskom izboru analiza stvaralaštva vodećih autora kao što su: Crumb, Shelton, Grifin,  Lynch, Williamson, Bell, Beck, Holmes, Rodrigez, Willson,  Osborn, Coba, Hays, Todd…  i detaljan  prikaz svih vodećih strip magazina:  ZAP-a, Freak brothersa-a,  Bijou Funnies, Yellow dog-a, Slow death…  

Knjiga ima 112  strana, 15  c/b portreta vodećih  crtača i  osamdeset  detalja crtačkih  tabli.  Format 16x24, cena 590,00 din. 






ANDERGRAUND STRIP


Kao i svako stvaralaštvo i strip je u svom istorijskom razvoju prošao različite faze: od onih prvih nagoveštaja pojave novog medija u kojima je nemoguće razlikovati ilustraciju od stripa, pa do umetničkog proizvoda sa jasno profilisanim zakonima žanra. Andergraund strip je ona etapa u evoluciji medija stripa koja je obeležena insistiranjem na otklonu od oficijelnih konvencija žanra, s jedne strane i pokušajem izgradnje vlastitog umetničkog jezika, s druge strane. Ovaj trend je nastao sredinom šezdesetih godina u Americi i to sa pojavom hipika čije je estetske ideje i egzistencijalne dileme reprezentovao i gde je, lagano, negde sredinom sedamdesetih godina, i nestao. U ovih desetak godina koliko je trajao, ovaj fenomen je imao i svoje pandane širom sveta, posebno u Londonu gde se jedna mala grupa crtača afirmisala radeći u ondašnjoj britanskoj Andergraund štampi.
Koreni andergraund stripa se nalaze u prljavom pornografskom stripu tridesetih godina, u različitim eksperimentima u kojima je dominirala težnja da se stripovska naracija oslobodi one šematske uzročno posledične linearne narativnosti, u psihodeličnom slikarstvu i psihodeličnom plakatu iz šezdesetih godina. A svoju definitivnu jasnu formu strip je dobio u radovima mladih strip crtača iz San Franciska iz sredine druge polovine šezdesetih godina.

Prve novine koje su dale prostora crtačima stripova da eksperimentišu i da unose radikalne novine bile su Njujorške East willage other. Te iste 1965. g. u Americi su se pojavila još četiri druga lista koja su težila da izvan ustaljenih kanona koje je propagirao klasični strip oforme novu poetiku. To su Berkely barb, L.A. Free press, Detroitski Fith estaate i Mičigenski Poper. Ovih pet listova postali su jezgro Undergraund Press Sindicatea, organizacije oformljene da štiti prava i poetiku crtača stripova.

Ipak, prava istorija andergraund stripa počinje pojavom prvog broja kultne sveske Zap-a. Zap se pojavio 1968. godine i tek onda je bilo moguće sasvim jasno prepoznati novi senzibilitet generacije koja je reprezentovala dominantni kontrakulturni psihodelični milje. Naredni broj ove revije objavljen samo par meseci kasnije nosi broj 0 i sadrži isključivo rane radove Roberta Crumba. Do ovog je došlo zato što je već pripremljenu strip svesku, urednik magazina Yarrowstalks Brian Zanu, koji je trebalo da bude i izdavač, prodao i otišao na Tibet, tako da nije došlo do izdavanja ovog stripa. Nešto kasnije Crumb je pronašao fotokopije te svoje strip sveske, nešto ih preuredio i izdao kao Zap 0. Tako je, sticajem okolnosti, najpre došlo do pojavljivanja Zap 1 pa tek onda Zap 0. No, nezavisno od ove male dogodovštine, zanimljive fanatičnim istoričarima andergraund stripa, Zap je ključna revija andergraund strip izdavaštva.

Zap sveske su štampane u crno-beloj tehnici sa koricama u boji u Apex Novelty Kompaniji Dona Donahuea, firmi koja je bitno doprinela usponu i popularizaciji andergraund stripa. U prvih nekoliko godina objavljeno je šest sveski, uključujući i onu čuvenu, kultnu, nultnu svesku.

Unutrašnja korica nultog broja Zap-a nosila je kao neku vrstu mota luckastu poruku samog autora koja je postala karakteristična za Crumbov pristup stripu. "Mr. Sketchum..." je naslov ovog pamfleta. Centralno mesto ove table zauzima karikatura samog Crumba sa obaveznom olovkom za uvetom koja se šepuri iza rasklimatanog radnog stola po kome su razbacani primerci Mad-a (njihovo poslednje izdanje) i Humburga, magazina koga su hipici cenili i rado čitali. Junak ove storije, sam Crumb, obećava čitaocima "najnovije u humoru i to kazano drsko, bez poštovanja, i provokativno..." U Zap-u 1 isti junak preobražava se u "pomahnitalog ludaka" koji preti svojoj čitalačkoj publici i ujedno je opominje da će biti šokirana onim što će videti.

Dve godine nakon pojave Zap-a strip sveska Despair prikazuje istog junaka kako se "krevelji" priznajući da se on oduvek razlikovao od drugih po svom "morbidnom smislu za humor" nudeći čitaocima, ovoga puta pravi "psihološki sadizam". Ovih par uvodnih sličica za Crumbove strip sveske jasno otkrivaju zanimljivog autora čija zagonetnost, vremenom, delom i zbog namerne otsutnosti iz javnosti, postaje sve veća. Ista neuhvatljivost i lukavstvo uma prožima gotovo sve Crumbove priče. Storija nazvana "Meatball" je dobar primer za vrstu uvrnutog i složenog humora koju maštovito razvija autor u ranim sedamdesetim godinama. Okvir sižea je krajnje jednostavan. Velike "ćufte" padaju sa neba i pogađaju slučajne prolaznike menjajući im pri tom svest i svakodnevno ponašanje. Ovako koncipirana priča dovoljno je otvorena za sve pa i potpuno nemoguće i neverovatne situacije, ali, i, s druge strane, svojim dramaturškim okvirom dovoljno čvrsto struktuisana da održi potrebnu koherenciju naraciji.

Crumbove priče, imaju, zapravo, i jasnu poruku i to je ono što ga izdvaja od drugih autora. Nekada je ona krajnje eksplicitno naznačena, a ponekad je skrivena iza neke prividno nejasno tvrdnje. Na sličan način Crumb gradi i karaktere junaka. Svi oni su čudne i groteskne spodobe. "Mr. Natural", stari mudrac, jedna vrsta karikature gurua, zapravo je podla mala kreatura koja luta između lucidne inspiracije i potpunog šarlatanstva. U prvim tablama ovog stripa Crumb svog junaka crta sa malom kudravom crnom bradom. Nešto kasnije, sa daljim karakterološkim produbljenjem lika, on dobija veliku sedu bradu sličnu bradi koju ima Deda Mraz. Kako nam u jednoj od prvih tabli pokazuje autor, "Mr Natural" je istovremeno i vrač, i krijumčar, avganistanski avanturista, muzičar, skitnica, taksista i filozof sklon boemiji na način na koji su je upražnjavali deceniju ranije bitnici. Uz ovaj lik, kao neki vrstu antipoda, ali i kao potrebnu dramaturšku ravnotežu, ubačen je lik Flakey. On je njegov verni sledbenik, ali i oponent razapet između nekritičkog obožavanja i sumnje u čudotvorstvo vlastitog gurua. U ranoj fazi rada Crumb je oblikovao i lik "Whitemana", biznismena opsednutog borbom za uspeh.

Neki istoričari andergraund stripa smatraju da je pravi preteča klasičnog Crumbovskog andergraund stripa bio Villiamm Beckmanov "Captain High". Crtan nemarno, u maniru koji će nešto kasnije preovladati u jednoj primitivnoj, redukcionističkoj varijanti andergraund stripa, on je ipak po naznaci prisustva psihodeličnih droga u kulturi mladih bio tek blagi nagoveštaj svog onog bogatstva u izrazu koju će generacija mlađih crtača okupljena u San Francisku sasvim jasno oformiti kao posebnu poetiku.

Još jedno veliko ime andergraund stripa javlja se 1967. godine. Art Spiegelman se sa prvim radovima pojavio u redakciji EVO magazina gde je bio najpre odbijen zbog nedovoljne "prljavštine" u stilu da bi samo godinu dana kasnije stripom Jolly Jackoff, po nekim istoričarima stripa pravim andergraund stripom, postigao solidan komercijalni uspeh na alternativnoj sceni. Te iste godine Spiegelman kreira i lik Little Heralda, svojevrsne parodije na strip Mali Nemo u zemlji čuda, ali ovoga puta u tipičnom uvrnutom hipi svetu i u situacijama bogato natopljenim psihodelijom.

Ali, prava istorija andergraund stripa počinje, zapravo, još u Teksasu, gde se, negde sredinom šezdesetih godina, grupa mlađih strip crtača, sa Gilbertom Sheltonom na čelu, okupila oko urednika i izdavača Texas Rangere Fulberta Sturgena, poznatog i pod pravim imenom Frank Stark, i izdala nekoliko brojeva strip revije u kojima je naznačila neke elemente rane poetike andergraund stripa. No, vrlo brzo, uglavnom zbog sukoba sa vlašću univerziteta, grupa se raspada. Većina crtača iz ove grupe preseliće se u San Francisko i činiće ono najvitalnije i najtvrđe jezgro crtača andergraund stripova.






Нема коментара:

Постави коментар